Žalimo se da su ljudi postali otuđeni, hladni, da ih ne viđamo. A kako je to bilo u davna vremena? Vremena kada telefoni nisu postojali, kada je pismo putovalo mesecima, a onda kada dođe do onoga kome je namenjeno njega više nema? Koliko je tada bilo tuge, neizvesnosti, radosti u iščeivanju?
I ne moramo da se zapitamo „Kako je bilo njima?“ jer živimo u potpuno različita vremena. Nama je tehnologija omogućila mnogo toga. Olakšala, ali i ubrzala način života. To pismo sada putuje samo nekoliko sekundi, reč čujemo istog trenutka. Zagrljaj osetimo najkasnije posle 24h na drugoj strani planete. A kada je tako, da li to obilato koristimo?
Stoga, pozovite one koji vam nedostaju. Prošetajte do onih koje volite. Popijte kafu sa onima kojih ste se uželeli. A sutra? Sutra možda bude kasno.