+381 65 999 69 69
Sede troje staraca u nekoj maloj trpezariji u Beogradu, punoj voća i svetlosti. Baba, veoma krupne građe sedi do prozora I gleda uporno. Nešto broji. Oko 80 godina joj je. Vrlo grubog glasa, glasnice pojedene duvanom, godinama I vetrom. Pored nje vretenasti gospodin u svojim 60im godinama, lepo začešljan, vidno nervozan, puši mu se cigareta, vrti se oko svoje ose po malo I nešto čeka, ni sam ne zna šta. Treća gospođa stoji na vratima. Izuzetno visoka, lepih crta lica, odlično se fizički drži za svoje godine.
– Izvinite, jeste li i vi išli u Somborsku gimnaziju ovde? – reče visoka gospođa
Sa izuzetnim južnjačkim naglaskom odgovara joj nervozni gospodin :
„Šta lupaš ti, mi smo u Leskovac. Sombor te spopao. Ovde sam ja išao u školu.“ I ispljune gornju protezu, kao da je žvaka i stavi je u džep. „Žulja me, šta da radim, mator sam. Ai ovde u Leskovac nemaš dobro zubara. Jebem ti život i politiku.“
Na to se okrete treća baba promuklog glasa, prestavši da bulji kroz prozor:
„Aman vas dvoje, čuj, mi smo u Nikšiću, nego mi nije jasno odakle sve ove beogradske registracije u Nikšiću…“- reče zamišljeno, okrete se ka visokoj gospođi i upita:
„Mala, imaš cigar?“
Na to uđe čika Paja I kaže:
“Ja ne znam kako vi, ali ja sam dovde doleteo.” – i pokaza na prozor.
(fotografija skinuta sa Pin it)
