Žalimo se da su ljudi postali otuđeni, hladni, da ih ne viđamo. A kako je to bilo u davna vremena? Vremena kada telefoni nisu postojali, kada je pismo putovalo mesecima, a onda kada dođe do onoga kome je namenjeno njega više nema? Koliko je tada bilo tuge, neizvesnosti, radosti u iščeivanju? I ne moramo da se zapitamo „Kako je bilo…read more →
Kada si mlad svakako nisi svestan onoga što te čeka sutra, a kamoli onoga što te čeka za 10, 40 godina. Misliš da nikada nećeš ostariti. I to je dobro. Jer, kada bismo od ranih nogu počeli da razmišljamo o starosti, život bi bio težah i turoban. Svako vreme ima svoje mesto u našim moždanim fiokama i ne treba ih…read more →
Bile su to rane 90te. Neko čudno vreme za odrastanje. Previše mali smo naučili šta je ljubav, a šta mržnja, šta rat, smrt i sve ono što malo dete ne bi trebalo da zna. I u skladu sa takvim životom, jednog dana moja baba od 60ak godina reče: – Deco, slušajte me dobro. U ovoj plavoj koverti je 1000 maraka….read more →
Danas je međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Svi smo svesni činjenice da takve osobe u Srbiji teško žive i da im uslovi života nisu baš naklonjeni, počevši od rampi za nepokretne, preko knjiga za slabovide i generalno zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Prema nezvaničnim podacima takvih osoba je oko 10% u Srbiji. Ovim putem želimo da istaknemo važnost inkluzije i podizanje…read more →
Kuhinja je bila skromna, predratna. Jedan stari Gorenje šporet koji niko nije koristio par godina, mrvice od hrane na stolu prekrivenom mušemom. Ne sećam se da sam ikada videla kako taj sto zaista izgleda. Znam da je imao fioku iz koje je čika Paja izvlačio perorez za ljušćenje jabuke. Od kada mu je žena umrla, čika Paja je retko izlazio…read more →