Parkinsonovu bolest često mogu da prate i simtomi poput demencije, inkontinencije, otežanog govora, kretanju…

Kao i kod svake bolesti, tako i kod ove, potrebno je simtome primetiti na vreme, na vreme reagovati i odrediti terapiju.

Neki od poznatih koji su bolovali upravo od ove bolesti su Muhamed Ali, Majkl Džej Foks, Salvador Dali…

Diabetes je najčešća metabolička bolest savremenog doba – oboljenje u kome je nivo šećera u krvi iznad normalnih vrednosti (glukoze), a nastaje usled smanjenog lučenja. Insulin je hormon koji luči pankreas i koji kontroliše nivo glukoze (šećera) u krvi.

3 Tipa Dijabetesa
• Tip 1 – mladalački dijabetes. Nastanka ovog tipa dijabetesa autoimuna bolest, kada vaš telesni imuni sistem napada i uništava beta ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Čak više od 90% ćelija su trajno uništene.
• Tip 2 – nezavisni dijabetes – najčešći oblik. Pankreas proizvodi insulin, ponekad i u većoj količini nego kod zdrave osobe, ali organizam ne može da ga koristi. Gojaznost je glavni factor rizika.
• Tip 3 – gestacijski dijabetes –razvija se za vreme trudnoće.

Rani simptomi dijabetesa:

– obilno i učestalo mokrenje
– suva usta i stalna žeđ
– suva i iritirana koža
– iznenadni napadi gladi
– osećanje hroničnog umora
– pojačano znojenje
– problem sa vidom
– trnjenje ruku i nogu
– sporo zarastanje rana
– naglo mršavljenje ili gojenje
– promena raspoloženja
– promenama na desnima
– lupanje srca
– drhtavica
– vrtoglavica
– grčevi

Neophodno je svakodnevno bavljenje fizičkim aktivnostima, zdrava ishrana i redovno spavanje, kako bi se dijabetes kao bolest svela na minimum ili pak predupredila.

Neki od faktora nastanja ovakvih komplikacija su:
– spoljašnji: dugotrajno i produženo prisustvo vlažnosti kože
– unutrašnji: šećerna bolest, otoci, neuhranjenost, malokrvnost, loša ishrana (na ove faktore jako je teško uticati)

Dekubitus nastaje tako što pritisak na određeni deo kože smanjuje prokrvljenost i snabdevanje kiseonikom taj deo tela, što dovodi do odumiranja ćelija kože i stvaranja rane. Proces napredovanja može dovesti do oštećenja mišića i kostiju.
Najčešće zahvata delove tela u predelima gde je najjači pritisa i gde je najtanja koža (lopatice, laktovi, potiljak, ramena, sedalni deo, kolena, zglobovi, karlica, pršljenovi, pete).

Dekubitalnu ranu možete prepoznati na sledeći način:
– konstantno crvenilo na određenom delu tela
– plik
– delimičan gubitak kože koji se širi ili/i produbljuje

Kako bi se smanjio rizik dobijanja ovih rana potrebno je osobu koja leži okretati, pomerati i rasterećivati najugroženije delove tela. Pogodno za takve stvari su antidekubitni dušeci, jastuci u obliku potkovice ili šlaufa i slično. Koža bi trebalo svakodnevno da se neguje, maže, masira hranljivim kremama.
Lečenje je dugotrajno i za to je potrebna stručnost, upornost i kvalitetna nega. Što je osoba starija i nepokretnija to je podložnija je ovaoj vrsti rana.
Ono što je svako može da preduzme je da koristi antidekubitalne dušeke ili (što predstavlja jeftiniju i praktičniju varijantu) jastuke koji vrše istu funkciju, a ujedno pomažu i lakše i bolje spavanje.
Magic Pillow se pokazao kao jedno od najboljih rešenja za predupređivanje ovakvih problema, ali i kao dobar prijatelj kvalitetnog sna.

USLOVI ZA STICANJE PRAVA
Da bi osiguranik stekao pravo na starosnu penziju potrebno je da, istovremeno, ispuni uslove u pogledu:

– godina života i
– staža osiguranja.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (koji je stupio na snagu 1. januara 2015. godine) promenjeni su uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju.

Pravo na starosnu penziju stiče osiguranik kada navrši:

− 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja ili
− 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.

Ova odredba (65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja) će se u potpunosti primenjivati tek od 2032. godine, jer je Zakonom propisan prelazni period u kome će se ti, izmenjeni, uslovi za osiguranika ženu, u pogledu navršenja potrebnih godina života uvoditi postupno.

PRELAZNI PERIOD
Zakonom je predviđen prelazni period u kome osiguranik žena, koja navrši najmanje 15. godina staža osiguranja, stiče pravo na starosnu penziju kad navrši:

1) u 2015. godini, 60 godina i šest meseci života;

1) u 2016. godini, 61 godinu života;

1) u 2017. godini, 61 godinu i šest meseci života;

1) u 2018. godini, 62 godine života;

1) u 2019. godini, 62 godine i šest meseci života;

1) u 2020. godini, 63 godine života;

1) u 2021. godini, 63 godine i dva meseca života;

1) u 2022. godini, 63 godine i četiri meseca života;

1) u 2023. godini, 63 godine i šest meseci života;

1) u 2024. godini, 63 godine i osam meseci života;

1) u 2025. godini, 63 godine i deset meseci života;

1) u 2026. godini, 64 godine života;

1) u 2027. godini, 64 godine i dva meseca života;

1) u 2028. godini, 64 godine i četiri meseca života;

1) u 2029. godini, 64 godine i šest meseci života;

1) u 2030. godini, 64 godine i osam meseci života;

1) u 2031. godini, 64 godine i deset meseci života.

SNIŽAVANJE STAROSNE GRANICE
Starosna granica se snižava osiguraniku, koji je na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (beneficirani staž), navršio najmanje 2/3 od ukupno navršenog staža osiguranja, zavisno od stepena uvećanja staža za po jednu godinu, i to:

1) za svakih pet godina provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 14 meseci;

2) za svake četiri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 15 meseci;

3) za svake tri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 16 meseci;

4) za svaku jednu godinu i šest meseci provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 18 meseci.

Starosna granica se može sniziti do 55. godina života, a osiguranicima koji rade na poslovima na kojima se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 18 meseci, do 50. godine života.

Radna mesta, odnosno poslovi na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem su utvrđeni Pravilnikom o radnim mestima odnosno poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (“Službeni glasnik RS”, br. 105/03, 126/04, 93/05, 3/07, 8/07, 56/07, 23/08, 49/10 i 48/11).

OSTVARIVANJE I KORIŠĆENJE PRAVA
Pravo na starosnu penziju ostvaruje se posle prestanka osiguranja, osim za osiguranike koji obavlјaju delatnost u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad privatnih preduzetnika koji pravo na starosnu penziju mogu ostvariti ispunjenjem uslova za sticanje prava na starosnu penziju.

Starosna penzija se isplaćuje od dana ispunjenja uslova, ako je zahtev podnet u roku od šest meseci od dana ispunjenja uslova propisanih za sticanje prava, odnosno od dana prestanka osiguranja, a ako je zahtev podnet po isteku tog roka, od dana podnošenja zahteva i za šest meseci unazad.

Korisnik starosne penzije se može zaposliti, odnosno otpočeti da obavlјa samostalnu, odnosno polјoprivrednu delatnost. Po prestanku tog zaposlenja, odnosno obavlјanja te delatnosti, osiguranik ima pravo na ponovno određivanje visine penzije, pod uslovom da je (po tom osnovu) bio osiguran najmanje godinu dana.

Uz zahtev za ostvarivanje prava na starosnu penziju treba priložiti:

VAŽNO JE ZNATI

Priznaje se samo staž za koji su plaćeni doprinosi, zato na vreme proverite svoj M-4 obrazac (veb servisi). Listing sa podacima o stažu i zaradama možete dobiti i u filijali uz ličnu kartu, besplatno.
Ukoliko ispunjavate minimum uslova za penziju, a nije vam regulisan ukupan staž, dobićete privremeno rešenje, a konačno kad se namire svi doprinosi.
Ako ste radili u inostranstvu, uključujući i bivše jugoslovenske republike, o pravu na taj deo penzije odlučiće se po propisima te zemlje.
Zakonski rok za donošenje rešenja je dva meseca.
Penziju možete primati na tekući račun, na kućnu adresu (za isplatu na ruke primanja se umanjuju za iznos poštanskih troškova), na šalteru isporučne pošte (bez troškova u vezi sa isplatom), na račun ustanove u kojoj je korisnik smešten, na devizni račun (korisnici koji imaju prebivalište van teritorije Republike Srbije) i preko ovlašćenih lica (ovlašćenje važi godinu dana i može se obnoviti).
Penzioner je dužan da prijavi Fondu promenu adrese i svaku drugu promenu koja je od uticaja na pravo.
Korisnik starosne penzije može bez ograničenja ponovo ući u osiguranje (da se zaposli) po ugovoru o radu, ugovoru o delu, autorskom ugovoru, i da prima penziju, izuzev kada se zaposli u inostranstvu (uključujući i bivše jugoslovenske republike), ukoliko međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.
Penzioner koji se ponovo zaposli ili obavlja samostalnu delatnost najmanje 12 meseci, ima pravo na novi obračun penzije.
Osiguraniku samostalnih delatnosti koji nije platio sve doprinose penzija se umanjuje za trećinu dok ne izmiri dugovanja. Isto važi i za poljoprivrednike i one koji sami plaćaju doprinose (po članu 15 Zakona o PIO).
Poljoprivrednici mogu da zatraže mirovanje osiguranja zbog bolesti.
Pri obračunu penzije uzimaju se sve zarade od 1. januara 1970. godine.
DOKUMENTA
Uz popunjen zahtev za starosnu penziju, potrebno je dostaviti:

Fotokopiju lične karte
Dokaze o penzijskom stažu u Republici Srbiji – radna knjižica, uverenje o beneficiranom stažu, druge javne isprave o stažu (rešenja, uverenja, potvrde i slično) u originalu
Dokaz o prestanku zaposlenja – rešenje (fotokopija)
Dokaz o regulisanom vojnom roku (fotokopija vojne knjižice ili uverenje vojnog odseka)
Dokaz o korišćenju prava – evidenciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje
Uverenje o obavljanju samostalne delatnosti, koje izdaje nadležni organ opštine, odnosno odgovarajuće udruženje, savez (za period do 31. 12. 2005. godine), odnosno rešenje Agencije za privredne registre (za period od 1. 1. 2006. godine)
Uverenje o plaćenom doprinosu za PIO sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa, izdato od Poreske uprave za period obavljanja samostalne delatnosti ( ovo uverenje nije potrebno za samostalne umetnike, filmske radnike i sportiste do 31. 12. 2002. godine, a za sveštenike i verske službenike do 31. 8. 2004. godine )
Uverenje o plaćenom doprinosu za PIO sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa, izdato od Poreske uprave za period obavljanja poljoprivredne delatnosti

Podaci sa: httpss://www.zso.gov.rs/starosna-penzija.htm

10 znakova Parkinsonove bolesti:

1. Tremor – drhtanje . U početku ove  bolesti drhtanje traje povremeno. Najčešće je zahvaćena samo jedna strana tela (uglavnom ruka), potom se širi i na ostale delove tela (drugu ruku, usne, vilicu, glavu, noge).
2. Rigor – ukočenost. Ona je ravnomerno (jednolično) raspoređena po zahvaćenim mišićima i udovima.
3. Kretanje bolesnika je usporeno, lagano, ograničeno, ruke slabije pomeraju pri kretanju.
4. Smanjenje učestalosti treptanja. Kapci se ređe pomeraju
5. Držanje je pognuto, ruke u hodu su priljubljene uz struk.
6. Lice je ukočeno.
7. Gubljenje ravnoteže pri hodu.
8. Govor je usporen i jednoličan, potom prelazi u nerazumljiv.
9. Pisanje je sitno, krecavo (drhtavo)
10. U kasnijim stadijumima bolesti žvakanje i gutanje postaje otežano i usporeno.

Simptomi Alchajmerove bolesti su sledeći:

1. Poteškoće u govoru – zaboravljanje reči, zamena reči neadekvatnim izrazima. Umesto fena traže “spravu za vazduh, onu, ono…”
2. Poremećaj pamćenja – teško pamćenje novih informacija, detalja.
3. Dezorijentacija u vremenu i prostoru – neposedovanje informacije o tačnom datumu, vremenu, kada ih upitate o istom. Ukoliko izađu iz svoje kuće, zgrade, ne umeju da se vrate.
4. Poteškoće u izvršavanju svakodnevnih zadataka – imaju problema pri obavljanju svakodnevnih radnji – kuvanje ručka, čitanje knjige, uzimanje lekova, razgovor telefonom,
5. Gubljenje inicijative – nemaju želju za gledanjem televizije, šetnjama, čitanjem, razgovorom, presvlačenjem.
6. Pospanost – mogo češće i duže spavaju nego obično.
7. Promena ličnosti – najčešće postaju sumnjičavi, razrađuju teorije zavere, uplašeni, razdraženi, uplakani.
8. Nekritičnost u ponašanju – gubi se osećaj za realnost pri odevanju, raspolaganju sa novcem, za velike sume novca kupuju nebitne stvari, poklanjaju. nekretninama, hranom, oblače se neprikladno, višeslojno, česta oblačenja i presvlačenja,
9. Promena raspoloženja – mogu biti trenutna i drastična od sreće ka suzama, od radosti do besa i agresije.
10. Stavljanje predmeta na pogrešna mesta – na primer stavljaju fen u sudoperu, čokolade u čarape…
11. Jednolično ponavljanje radnji – višednevno preslaganje ormana, premeštanje predmeta na polici, pomeranje nameštaja.

Ono što je potrebno, ako primetite grupisano neke od ovih simtoma kod bliskih osoba, je da se obavezno obratite lekaru za pomoć.

Najčešći simptomi moždanog udara su:

• Utrnulost, oduzetost, slabost ruke, noge, lica
• Otežan govor, poremećaj govora, nemogućnost govora, izgovaranja reči, potpuno nerazumvanje govora
• Gubitak ili zamagljivanje vida, duple slike
• Slaba ravnoteža, gubitak ravnoteže ili koordinacije pokreta, dezorijentacja
• Vrtoglavica, nesigurnost i zanošenje u hodu, padovi
• Glavobolja, mučnina, povraćanje

Ukoliko sumnjate na moždani udar zatražite od osobe da:

• Se nasmeje
• Pomera ruke na gore, podigne jednu pa drugu ruku
• Izgovori jednostavne rečenice, zatim složenije
• Da prati vaš prst